Не искључује могућност да ће, ипак, морати поново да се интервенише јер је, објашњава министарка Лазаревић, тај тренд који смо имали – да су цене хране у Србији у одређеним сегментима веће него у неким развијеним земљама Европске уније – нешто што је морало да се заустави.
„Држава ће остати посвећена у борби са трговцима и са ценама и трудићемо се да конкуренција буде јача и диверсификација трговинских ланаца већа. То значи долазак неких нових играча, док ће пословање оних који већ раде у Србији морати да буде транспарентније, трговачке праксе поштене и у интересу потрошача и свих грађана наше земље. Закони који ће „наследити“ уредбу неће имати за циљ ограничавање маржи и директну интервенцију на саме цене, већ ће увести ред у односима између актера на тржишту – трговаца, њихових добављача и примарних пољопривредних произвођача. Одређени намети који су били део трошкова добављача и ниже у ланцу до пољопривредних произвођача биће трајно забрањени, а неки ће бити условно дозвољени“, рекла је министарка Лазаревић.
Објаснила је да се Закон о спречавању непоштених трговачких пракси ради по моделу који већ постоји у ЕУ, поставља јасна правила и дефиниције шта је дозвољено, а шта није.
“То ће се директно или индиректно одразити на постављање нових правила унутрашњег тржишта, што свакако мора да да позитиван ефекат на формирање цена. Верујем да ћемо системским решењима допринети стварању здравијег амбијента када је у питању унутрашње тржиште. То није лак посао. Ово што ми радимо није нешто што можете да завршите у месец дана, два или три. То је тежак пут, али циљ нам је да корак по корак, увођењем правила, поставимо неке ствари на здраве основе и да применимо праксу и регулативу која већ постоји у Европској унији. Kазнена политика која ће бити предвиђена овим законом биће изузетно строга“, закључила је министарка Лазаревић.