Лазаревићева је навела да сва три закона дотичу у већој или мањој мери потрошаче, а пре свега нови Закон о заштити потрошача.
Додала је да је степен измена који је претрпео претходни закон захтевао доношење новог закона, уз транспозицију три важне европске директиве које уређују ту област.
„Већ 24 године имамо законе који уређују област заштите потрошача, али појављују се нови изазови и неке нове области и важно је да се прати динамика дешавања у Европској унији у којој је степен заштите потрошача висок и треба да буде репер и за нас. У складу са тим иде и усклађивање“, рекла је министарка за РТС.
Истакла је да ће закони, а посебно Закон о трговачким праксама који је Србија први пут добила, донети новине и бољитке за потрошаче и купце кроз корекцију и нормализацију цена, али и за пољопривредне произвођаче чија је позиција врло често слаба у односу на друге актере.
„Они су самим тим били притиснути и незадовољни. С друге стране, закон се тиче и односа између произвођача и прерађивача и велетрговаца и малотрговаца. Уводимо неки ред. До сада нисмо имали закон и сви актери, а поготово они најјачи у тим ланцима, имали су могућност да намећу одређене непоштене праксе које су се одражавале на слабије и то се одражавало и преливало и на цене“, рекла је Лазаревићева.
На питање на који начин ће бити смањена нелојална конкуренција, степен сиве економије и како ће бити контролисана наплата пореза, Лазаревићева је рекла да је део око наплате пореза у надлежности ресорног министарства, али да се са сетом закона прави боља пословна клима.
Истакла је да ће закони, посебно Закон о трговачким праксама који је у Србији донет први пут, увести новине и бољитке за потрошаче, купце кроз корекцију и нормализацију цена, али и за пољопривредне произвођаче чија је позиција врло често слаба у односу на друге актере.
„Они су самим тим били притиснути и незадовољни. С друге стране, закон се тиче и односа између произвођача и прерађивача и велетрговаца и малотрговаца. Уводимо неки ред. До сада нисмо имали закон и сви актери, а поготово они најјачи у тим ланцима, имали су могућност да намећу одређене непоштене праксе које су се одражавале на слабије и то се одражавало и преливало и на цене“, рекла је Лазаревићева.
Говорећи о изменама и допунама Закона о трговини, навела је да је усклађен са ЕУ АКИ-јем, транспоновање директиве која се тиче претходне цене и појаснила да ће трговци имати обавезу да истичу претходну цену, односно најнижу цену у последњих 30 дана у односу на тренутак објављивања акције снижења.
„Инсистирамо на транспарентности. Потрошачи су осетљиви на цене и не смеју да буду обмањивани. Ако имате истакнуту претходну цену, мада ни то није 100 одсто гаранција, али тих 30 дана значи да купујете нешто што је снижено 30 одсто у односу на цену која је важила. Покушавамо да доскочимо тој креативности трговаца која је постојала и која је водила обмањивању великог броја потрошача“, рекла је Лазаревићева.
Говорећи о онлајн тржишту и покушајима обмањивања купаца, министарка је рекла да је трговина у дигиталном простору од пандемије короне доживела експоненцијални раст наводећи да је прошле године у Србији реализовано 110 милиона трансакција, односно око 300.000 куповина на дневном нивоу.
Додала је да је циљ новог Закона о заштити потрошача да уреди односе који се тичу пружања дигиталних услуга и дигиталних садржаја.
„То је нова област и та област еволуира, ово нису крајње промене. Ми ћемо свакако пратити све што се буде дешавало. Оно што нисмо имали раније је уређење уговора између трговаца и пружања дигиталних услуга и дигиталних садржаја које готово сви користимо“, рекла је министарка.
Навела је да ће законом бити забрањене лажне рецензије којима су се користили трговци и додала да онлајн тржиште доноси многе изазове.
Говорећи о увођењу тзв. узбуњивача у трговини, министарка је казала да је реч о механизму који је предвиђен Законом о трговачким праксама и додала да су тим законом преузете правне тековине ЕУ, али и унете новине које не постоје у сличним законским решењима држава чланица ЕУ.
„Управо како би долазили до правих и тачних информација и да имамо сараднике у поступку, односно појединце који ће, уколико имају тачне, прецизне и неспорне доказе о постојању непоштене трговачке праксе, моћи то да поделе са Комисијом за заштиту конкуренције. Управо током примене уредбе, која је истекла крајем фебруара, ми смо до много информација о непоштеним трговачким праксама долазили путем инсајдерских информација, јер се то дешавало испод радара. Ово је механизам који ће бити стимулативан да се детектују ствари које су апсолутно забрањене“, рекла је Лазаревићева.